Татјана :)

1. Ne, u stvari ,da . . .

Postoje ti neki osećaji koji ne postoje, u stvari.
Ukoliko dovoljno dugo živiš sa njima, pojave se senke koje će ih nositi i u stopu te pratiti. Toliko blizu, da ih nikada nećeš videti kad se osvrneš, ali za sekund sporije, dovoljno da nikada ne budu deo tebe i da ne uspevaš da ih prepoznaš.
Priznajem, hteli smo mnogo, malo smo pružali tražeći zauzvrat duplo više, previše grešili i ostali sa idejom da sve razumemo, dovoljno glupi da mislimo da smo pametni.
Svakodnevno mešam sva poznata osećanja, da iz stvorenog brloga izvučem ono jedno koje fali danu koji prolazi, čime bih ga učinila potpunim. Previše utrošenog vremena za nešto toliko malo. Dovoljno sam pametna da shvatim koliko je to glupo.
Pretvorila bih se cela u nadražaj, previše mali da bi imao značaj, ali dovoljno brz da prostruji celim telom, onda kada podignem pogled i uhvatim tvoj na sebi.
Kada brana koju mozak mesecima uporno gradi popusti i propusti cunami, potrebno mi je da ne pričam i ne čujem, već da taj osećaj nahrani sva ostala čula. Previše naivno pomislim da je to moguće, pa protekle dane opravdavam tim trenutkom, a zatim njega, do pola istrošenog, razvlačim u naredne.
Postoje ti neki ljudi koji nisu tvoji, u stvari.
Pardon, nisu sasvim svoji, u stvari. Ukoliko dovoljno dugo živiš sa njima, pojave se osobine koje će ih upotpuniti i u stopu ih pratiti. Toliko stopljene, da nikada nećeš uočiti razliku, ali za jednu u minusu, dovoljno da nikada ne budu ono što ti želiš i da ne uspevaš da ih prepraviš.
Ne popravljam se, dobijam malo misleći da je to najviše što trenutno mogu. Čudno je kako jedan sat može da promeni tok celog dana, a kako jedna poruka izmami osmeh na način koji hiljade viceva ne bi. Ne popravljam se, mada znam da dajem sve od sebe, pretvaram loše u dobro i kišu u Sunce, trudeći se da antonimi budu i sinonimi, makar samo meni i nikome drugom.
Postoje ti neki osećaji i ljudi koji su samo tu da bi u svom nepostojanju promenili celo tvoje postojanje.