Мој видео

Ако желите да кликнете на мој следећи пост,кликните Овде

 Омиљене сличице спаковане у један клип. :)

ИЗЛОЖБА ОСЕЋАЊА

Нећу почети своју причу речима...Седим сама у сутону ноћи или сама сам у тишини своје собе.Или ипак нисам сама,халуцинирам, јер имам љубав, велику, страсну, неизмерну љубав која покреће сва моја чула, љубав која окупира сваки атом мог младог бића. Читала сам пуно књига у којима се помиње љубав, туга, растанци, бол. Али нису рекли, да док ходаш улицом чујеш многа имена, али само једно, твоје име шапућу птице, ветрови, капи кише. Сунце милује моје лице, а ја мислим да су то твоји прсти. Мислим или желим сасвим је исто, јер ти си увек ту у мојој коси, челу,погледу... За твој осмех дала бих три пролећа свог живота, то је осмех који говори уместо речи, осмех који шапуће уместо даха, који мирише уместо цвета. Ноћас сам гледала звезду како пада, и пожелела само једну жељу: да те видим. Да ураним у топлину твојих очију и тамо заувек останем. Да осетим боју твога гласа и чујем како изговараш моје име. Уствари,

кад боље размислим то и није само само једна жеља. Имам их безброј, а свака од њих у себи садржи твој лик и потребу да те видим. Желим да будем вољена, да осетим све чари једне велике љубави. Желим да ми се на поглед одговори погледом, на осмех осмехом, а највише од свега желим да то будеш ти! Ти са својим осмехом и браон очима, и када се само сетим твојих погледа на себи, осетим неку лаку језу, срце почиње да удара све

јаче, а у мени се буди нада. Колико ће ово трајати зна моја срећа, она је сада ту и не да да се врати нека залутала суза на мом лицу, нека туга у мом оку. Не бих преживела, да нам неко прекине нит ове чаролије, бљештавило чаролије које је тако изненада, а ипак тако нежно и тихо ушло у мој живот. Учини , да живим у машти својих седамнаест година, и пусти да никад не одрастем и не осетим горчину, страх, разочарање, и разбијене илузије. Не дај срећо да потонем у амбис стварности! Не дозволи да поглед твој одлута тамо где нисам ја. Не дозволи ветру, да скине моје име са усана твојих, да те повуче са собом, неким стазама дугим.

Зато допусти да те у машти прати мој осмех кроз тужне часове и крајеве далеке..

“Neko mi je rekao da grešim što
čekam da stvari same naiđu, ali to
i nije tako loš sistem. Jedino ih
treba čekati na pravom mestu.”

1. Ne, u stvari ,da . . .

Postoje ti neki osećaji koji ne postoje, u stvari.
Ukoliko dovoljno dugo živiš sa njima, pojave se senke koje će ih nositi i u stopu te pratiti. Toliko blizu, da ih nikada nećeš videti kad se osvrneš, ali za sekund sporije, dovoljno da nikada ne budu deo tebe i da ne uspevaš da ih prepoznaš.
Priznajem, hteli smo mnogo, malo smo pružali tražeći zauzvrat duplo više, previše grešili i ostali sa idejom da sve razumemo, dovoljno glupi da mislimo da smo pametni.
Svakodnevno mešam sva poznata osećanja, da iz stvorenog brloga izvučem ono jedno koje fali danu koji prolazi, čime bih ga učinila potpunim. Previše utrošenog vremena za nešto toliko malo. Dovoljno sam pametna da shvatim koliko je to glupo.
Pretvorila bih se cela u nadražaj, previše mali da bi imao značaj, ali dovoljno brz da prostruji celim telom, onda kada podignem pogled i uhvatim tvoj na sebi.
Kada brana koju mozak mesecima uporno gradi popusti i propusti cunami, potrebno mi je da ne pričam i ne čujem, već da taj osećaj nahrani sva ostala čula. Previše naivno pomislim da je to moguće, pa protekle dane opravdavam tim trenutkom, a zatim njega, do pola istrošenog, razvlačim u naredne.
Postoje ti neki ljudi koji nisu tvoji, u stvari.
Pardon, nisu sasvim svoji, u stvari. Ukoliko dovoljno dugo živiš sa njima, pojave se osobine koje će ih upotpuniti i u stopu ih pratiti. Toliko stopljene, da nikada nećeš uočiti razliku, ali za jednu u minusu, dovoljno da nikada ne budu ono što ti želiš i da ne uspevaš da ih prepraviš.
Ne popravljam se, dobijam malo misleći da je to najviše što trenutno mogu. Čudno je kako jedan sat može da promeni tok celog dana, a kako jedna poruka izmami osmeh na način koji hiljade viceva ne bi. Ne popravljam se, mada znam da dajem sve od sebe, pretvaram loše u dobro i kišu u Sunce, trudeći se da antonimi budu i sinonimi, makar samo meni i nikome drugom.
Postoje ti neki osećaji i ljudi koji su samo tu da bi u svom nepostojanju promenili celo tvoje postojanje.